Међународна научна конференција, у организацији Музеја жртава геноцида, биће свечано отворена у сали „Београд“ Палате Србија у четвртак, 4. децембра у 9.00 часова. Том приликом обратиће се председник Управног одбора Музеја жртава геноцида Његово преосвештенство епископ пакрачко–славонски г. Јован и в.д. директора Музеја жртава геноцида г. Бојан Арбутина.
Одржавање конференције омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.
Повод за одржавање скупа јесте 80. годишњица пробоја последњих јасеновачких логораша и престанак рада једног од најсмртоноснијих логора у окупираној Европи.
Конференција ће окупити научнике из области историје и других сродних наука.
Радови који буду представљени на скупу, током 2026. године биће објављени у зборнику, у двојезичном издању на српском и енглеском.
Конференција обухвата широк спектар тема о системима концентрационих и логора смрти и геноцидној политици Независне Државе Хрватске, улози нацистичке Немачке и фашистичке Италије у злочинима над Србима током Другог светског рата, међународног положаја НДХ, као и о усташкој пропаганди, послератним судским процесима, личним сведочанствима и културним интерпретацијама Холокауста и геноцида.
Љубазно молимо редакције да присуство својих екипа акредитују слањем одговарајућих података (назив јавног гласила, име и презиме, број личне карте чланова екипе) на адресу електронске поште odnosisajavnoscu@muzejgenocida.rsнајкасније у среду, 3. децембра до 15 часова.
МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА
ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
80 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА ЈАСЕНОВЦА – СТУДИЈА СЛУЧАЈА:
КОНЦЕНТРАЦИОНИ И ЛОГОРИ СМРТИ У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ
Београд, 4. и 5. децембар
Место:Палата Србија, Сала „Београд“
Булевар Михајла Пупина 26, Свечани улаз
Београд
ОРГАНИЗАТОР
МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА
Трг Николе Пашића 11/ИИИ
11000 Београд
НАУЧНИ ОДБОР
- др Кирил Феферман, предавач при Универзитету Ариел (Ариел, Држава Израел);
- др Рори Јеоманс, виши истраживачк у Министарству правде Уједињеног Краљевства (Лондон, Уједињено Краљевство);
- др Никита Бондарев, старији научни сарадник Одељења за историју источне Европе после Другог светског рата (Москва, Руска Федерација);
- др Ерик Гобети, независни истраживач;
- др Наташа Матаушић, музејска саветница у пензији;
- др Милан Гулић, научни саветник у Институту за савремену историју (Београд, Србија);
- др Милош Хрњаз, ванредни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду (Београд, Србија);
- др Далибор Денда, начелник Одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања (Београд, Србија)
- др Ненад Антонијевић, музејски саветник Музеја жртава геноцида (Београд, Србија);
- др Драган Цветковић, музејски саветник Музеја жртава геноцида (Београд, Србија)
Дан И – 4. децембар (четвртак)
Прва сесија 09.30 – 10.50
- Александра Мишић „Усташка болница у Јасеновцу“
- мср Драгослав Илић„Фарсичан повратак осамдесетима: слика Јасеновца у српском друштву у периоду 2015 – 2021. године“
- мср Марија Љубинковић„Отимање идентитета: одузимање личних предмета логорашима у Јасеновцу као чин симболичког и трансгенерацијског насиља: студија случаја Данон“
- др Момир Нинковић„Независна Држава Хрватска, усташки логори и злочини у југословенској/српској штампи 1945. године“
Пауза за кафу 10.50 – 11.20
Друга сесија 11.20 – 12.40
- др Растко Ломпар„Нацистичка Немачка и геноцид у Независној Држави Хрватској: Саучесник или посматрач?“
- др Маријана Мраовић, мср Петар Ђурђев„Срби у НДХ 1941 – 1944. године: голгота, прогон, сведочанства“
- Данило Боснић„Извјештаји Абвера у Београду о страдањима у Независној Држави Хрватској“
- др Алексис Труд„Ратни злочини над цивилним становништвом у НДХ од маја 1941. до јула 1943. године кроз архив француског Министарства спољних послова“
Трећа сесија 13.20 – 14.40
- др Николае Драгушин „Концентрациони и логори смрти у окупираној и савезничкој Европи – компаративна анализа Независне Државе Хрватске и Румуније за време диктатуре Јона Антонескуа“
- Др Кирил Феферман „Поглед из даљине: Независна Држава Хрватска и Југославија на страницама Јапан Тимес, април – децембар 1941. године“
- др Наташа Матаушић „Њемачки мајор Вилхем Кене – заборављени добротвор“
- мср Марко Мартиновић „Суђење Љуби Милошу у Загребу 1948. године“
Четврта сесија 15.40 – 17.00
- Небојша Озимић „Припадници покрета отпора у логору на Црвеном крсту у Нишу“
- Асја Драча Мунтеану „Жене у прихватном логору Земун“
- Мирјана Савић „Приче из логора: интерпретација логорашких искустава у Народном музеју у Краљеву“
Дан ИИ – 5. децембар (петак)
Прва сесија 09.00 – 10.30
- др Владан Вуклиш „Отпор и страдање у окупираној Бањалуци: контекст, локалитети и клиометријска анализа“
- мср Лазар Шкобо „Први масовни злочини над Србима у Сарајеву 1941. године“
- мср Никола Борковић „Страдање Срба Брчанског среза у изјавама протјераних православних свештеника“
- мср Симо Радић „Појединачни усташки злочини на подручју Попова у Херцеговини“
- др Данило Ковач „Италиани брава генте: италијанска реакција на усташке злочине у Требињу и околини 1941. године“
Пауза за кафу 10.30 – 10.50
Друга сесија 10.50 – 12.20
- мср Радован Сремац „Страдање академског сликара Саве Шумановића“
- мср Стево Лапчевић „Прогон српске елите у Сремској Митровици 1941. године“
- Микица Илић „Страдање сремског села Босута у Другом светском рату (1941-1945)“
- мср Данило Јадрански „Од кудељаре до Јарка – страдање цивилног становништва северне Мачве у операцији „Чишћење лука Дрине и Саве“ у септембру 1941. године“
- мср Милица Мољски „Страдање становника Сирига у контексту репресивних политика Независне Државе Хрватске: депортације и злочини“
Трећа сесија 13.20 – 14.40
- др Кристина Јоргић Степановић, Славко Степановић „Стратегије преживаљавања: брисање са „списка Цигана“ у Крагујевцу 1941. године као механизам избегавања прогона“
- мср Предраг Илић „Страдање становништва Крагујевца у Другом светском рату“
- др Ана Ћирић Павловић „Стереотипи о Срима и Јеврејима у усташкој пропаганди: увод у нормализацију злочина и геноцида“
- др Милош Дамјановић, Јелена М. Дамјановић, Предраг Премовић „Први Кинез у Југославији и судбина кинеско-јеврејске породице Чо Ченг По у Холокаусту“
Пауза за кафу 14.40 – 15.00
Четврта сесија 15.00 – 16.30
- др Милица Карић „Гласови из Другог светског рата: писма Битија Берахе и Боривоја Зумбуловића“
- Мира Лолић Мочевић „Гласови прошлости: сведочанства преживелих“
- др Марко Аврамовић „Искуство жртве, искуство злочинца, искуство преживелог: роман Капо Александра Тишме“
- мср Вељко Ивановић „Бишви дечак“ и бивши дечаци: пут „Опела за седам стотина из цркве у Глини“ Ивана В. Лалића“
