Гавро Буразор, „Друга монографија о логору Јасеновац“, у: Токови, бр. 2, Институт за новију историју Србије, Београд, 2020, 287-299.

Тешко је разјаснити како то да су о Јасеновцу, а и о Независној Држави Хрватској, знатно више писали Хрвати него Срби. Тешко је разјаснити како то да су у последње две године јавност у Србији усталасала два рада о Јасеновцу од аутора припадницима јеврејског народа, један из Хрватске (Иво Голдстеин, Јасеновац, Фрактура, Јавна установа Спомен-подручје Јасеновац, Запрешић – Јасеновац, 2018; друго издање: Академска књига, Нови Сад, 2019, ) а други из Израела (Проф. др Гидеон Греиф, Јасеновац Аусцхwитз оф тхе Балцанс, Београд, 2018) осим ако то није пука случајност?

Музеј жртава геноцида је објавио 8. децембра 2019. године шта мисли о књиги Гидеона Грајфа о Јасеновцу. С тим у вези треба да подсетимо да је управо тих дана био врхунац напада на Музеј као установу, његовог директора Вељка Ђурића Мишини и председника Управног одбора епископа пакрачко-славонског са оптужбама да умањујемо број жртава. Бранили смо се како смо умели али нисмо дозволили блаћење празним и неутемељеним оптужбама групе интернетских апелаша.

Када се на интернету појавио приказ који је написао Владимир Гајгер о Голштајновој књиги, поставили смо га на наш сајт 22. јула 2020. године напоменувши да се не слажемо у свему са написаним и нагласивши да може да буде од користи у широкој расправи и теми која је још увек остала без велике монографије која би задовољила већи број знатижељника али не и мањину која, у ствари, и не зна шта би требало написати да би били задовољни.

О књизи Иве Голдштајна, која је, као што смо рекли, објављена најпре 2018. у Хрватској, потом 2019. у Србији – издања се разликују што је ово у Србији објављено екавицом док је на неколико места тексту интервенисано после привих реакција у загребачким медијима – још нема критичког приказа методологије и садржаја. Текст који нудимо урадио је млади историчар Гавро Буразор „Једна монографија о логору Јасеновац“, у: Токови историје, 2, Институт за новију историју Србије, Београд 2020,  287–299. И овом приликом напомињемо да се не слажемо у свему са написаним у приказу. Наглашавамо, међутим, да може да буде од користи у расправи.

ПРЕУЗМИТЕ ПДФ ДОКУМЕНТДруга монографија о логору Јасеновац