Преминуо је Јован Мирковић, бивши радник Музеја жртава геноцида

Јован Мирковић рођен је 1. новембра 1943. године у селу Брезовац Субоцки код Новске. Завршио је Педагошку академију у Петрињи и Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву, група Историја. Стекао је сва три степена у музејској струци.

Радио је у привреди и просвети (као наставник и директор школе). Од 1978. године ради у Спо­мен под­руч­ју Јасе­но­вац као ди­рек­тор у два мандата (1978-1980. и 1990-1991), директор Народног свеучилишта Новска (1980-1984). У периоду 1984-1990. био на изборним и именованим функцијама.

У Му­зе­ј жр­та­ва ге­но­ци­да у Бе­о­гра­ду дошао је 1. марта 1999, на рад­но ме­стокустоса-ис­тра­жи­ва­ча. Пре­кид ра­да у зва­њу, од 1991. до 1999, на­стао је због рат­них де­ша­ва­ња.

Као ди­рек­тор Спо­мен под­руч­ја Ја­се­но­вац, ор­га­ни­зо­вао и спро­во­дио истражи­ва­ња споме­нич­них (гро­би­шта) ло­ка­ли­те­та, уре­ђе­ње про­сто­ра, прикупљање и об­ра­ду музејске гра­ђе и ње­ну пре­зен­та­ци­ју, рад са по­се­ти­о­ци­ма, из­да­вач­ку де­лат­ност.

У Му­зе­ју жр­та­ва ге­но­ци­да, уже под­руч­је ис­тра­жи­ва­ња били су зло­чи­ни геноцида и рат­ни зло­чи­ни у вре­ме Другог свет­ског ра­та, по­себ­но у Не­за­ви­сној Држа­ви Хр­ват­ској. Од програмских активности Музеја, посебан допринос да је у дигитализацији, издавачкој делатности, сарадњи са сродним установама културе итд. Учествовао је на бројним на­уч­ним ску­по­ви­ма, објављивао радова у различитим зборницима.

Тешко је набројати све радове (реч је о стотинама наслова). Два наслова која је објавио у последњих пет-шест година имају своје место у историографији и била су запажена код публике што потврђују тиражи: Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској, Свет књиге и Музеј жртава геноцида, Београд 2015; Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској, Свет књиге, Београд 2016. Обе књиге су штампане паралелно двојезичко – на српском и енглеском језику.

Судећи по читаоцима, Мирковићев најзначајнији рад јеOb­ja­vlje­ni iz­vo­ri i litera­tu­ra o jasenovačkim lo­go­ri­ma,„Gra­fo­Mark“ Lak­ta­ši, „Besjeda“, Ba­nja Lu­ka, Mu­zej žr­ta­va genocida Be­o­grad, Ba­nja Lu­ka – Be­o­grad, 2000, 551.С обзиром на то да је рад припремљен и у дигиталној интернет верзији, оно не припада само историографији у Срба јер има бројне кориснике широм света.

Радови Јована Мирковића су споменици нарочите врсте који ће нас подсећати на његов допринос историјској науци и култури сећања.